Obavjestavamo posjetioce foruma da je dostupna verzija foruma i za mobilne uredjaje tako da od sad mozete koristiti prenosive uredjaje za pregled i ucesce u diskusiji.. Dobro dosli!!
SMD Network
MyCity
visegrad24

Dobrodosli na Forum Gornjeg Podrinja! Da bi ste mogli videti sve delove Foruma, prijavite se ili se registrujte   Mozete znatno ustedeti vreme registracije ako koristite sistem za prijavu pomocu Vaseg Facebook naloga. Pritiskom na dugme sistem ce Vam automatski registrovati novi nalog na forumu sa Vasim podacima sa Facebook-a.
Google Translation Bar
Odgovori 
 
Ocena Teme:
  • 2 Glasova - 4.5 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
Autor Poruka
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #41
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: rusenjadzamija36.jpg]

[Slika: rusenjadzamija362b.jpg]

Interesantna stvar vezana za ovu džamiju je ta što je ovo bila jedina džamija koja je imala munaru sa lijeve strane od ulaza.
29-01-2013 10:44 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
SMD Network
visegrad24
GENERALNI SPONZOR:
TIHOMIR KLISURA

(PERTH AUSTRALIA)
CRNI JASTREB Nije na vezi
Starosjedioc
*********

Poruka: 1,006
Pridružen: Jun 2009
Ugled: 15
Zahvalio se: 13
77 zahvalnica u 64 poruka
Poruka: #42
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
A to je? Uputi nas malo zašto je to neobično?

NE POSTOJI SUDBINA OSIM ONE KOJU SAMI STVARAMO!!!!!!!!
29-01-2013 01:57 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #43
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
Pa zato što u saklarnoj arhitekturi postoje strogo određena pravila. Tako se npr. džamije prave sa ulazom sa sjeverne strane, mihrab (mjesto gdje se hodža moli)je na južnoj strani, a minaret je OBAVEZNO desno od ulaza. Kod hrišćanskih bogomolja (crkava) ulaz je sa zapadne strane, oltar je na istočnoj strani, a kod kršćanskih ulaz u crkvu je sa istoka.
29-01-2013 03:10 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
CRNI JASTREB Nije na vezi
Starosjedioc
*********

Poruka: 1,006
Pridružen: Jun 2009
Ugled: 15
Zahvalio se: 13
77 zahvalnica u 64 poruka
Poruka: #44
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
Znao sam za crkve nisam znao za džamije! Još jedan dokaz da religije knjige vuku iste korijenje

NE POSTOJI SUDBINA OSIM ONE KOJU SAMI STVARAMO!!!!!!!!
29-01-2013 05:48 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #45
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
Pa naravno da vuku. Jedan je Stvoritelj slao objave svim poslanicima, od Ibrahima a.s. (Abrahama) pa do poslednjeg Muhameda s.a.v.
30-01-2013 10:18 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #46
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: grupaahmedcm.jpg]
30-01-2013 03:18 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #47
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: gajret.jpg]
01-02-2013 02:32 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #48
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: rogcarsija1936.jpg]
04-02-2013 12:48 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #49
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: 1925sinanbegbruprava.jpg]
05-02-2013 10:41 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #50
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: geometriugruntovnici.jpg]

Ne znam da li neko zna, ali hajde, da se ne igramo kviza. Gruntovnica je bila zgrada bivšeg doma kulture kod rukometnog igrališta (ili košarke kako se nekad zvalo) u kojoj je sada mislim biblioteka ili galerija.
06-02-2013 03:39 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #51
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: kapituljugvojske1941.jpg]

[Slika: negdjekodrogatice.jpg]

Ovo su ostaci vozila kraljevske svite koja je bježala iz države.

Prva slika je kapitulacija vojske kraljevine Jugoslavije
(Zadnja izmena: 07-02-2013 01:23 PM od PITAR-ISTOK.)
07-02-2013 01:23 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #52
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: aradiner.jpg]
08-02-2013 01:29 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #53
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: hajvanska.jpg]
14-02-2013 03:26 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #54
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: 1925cm.jpg]

Fotografija je iz 1925 godine
(Zadnja izmena: 15-02-2013 01:10 PM od PITAR-ISTOK.)
15-02-2013 01:09 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #55
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: 1938kudgradjskol.jpg]

1938 godina

Gradski KUD Sokol
(Zadnja izmena: 18-02-2013 12:24 PM od PITAR-ISTOK.)
18-02-2013 12:23 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #56
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: d13v.jpg]
19-02-2013 11:47 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
više od igre Nije na vezi
Prijatelj
******

Poruka: 323
Pridružen: Oct 2011
Ugled: 11
Zahvalio se: 47
40 zahvalnica u 34 poruka
Poruka: #57
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
Da dopunim ovu temu jednim starim dokumentom koji sam slučajno pronašao.

[Slika: rogatica.jpg]

1919 - 1940 Краљевина СХС / Краљевини Југославији
Рогатица
Наслов: Рогатица


Извор: Хамдија Крешевљаковић, 15.новембар 1933, Нови Бехар



На 29. септембра о г отворена је у Рогатици, скоро од темеља на ново саграђена Шуџаудинова џамија, која је изгорила 1914. приликом уласка црногорске војске у ово место. Овој свечаности присуствовало је 5-6000 људи, што Рогатица није запамтила ођ постанка свога.
У очи овога дана искићене су куће и радње заставама. С обе стране улице, у којој је џамија, подигнут је по један славолук. Поред рогатичких муслимана дошли су на ову свечаност сељаци из околних села и многи виђенији Ијуди из Сарајева, Власенице, Горажда, Чајнича, Вишеграда и неких ђругих места.

Свечаност је запоцела у 11 сати пре, а завршила у 1 по подне. Свечаности је поред Рогатицана и страних госта присуствовао испред Улема меџлиса у Сарајеву и Врховног верског старешинства у Београду господин Мехмед Шевкет еф Курт, члан Улема меџлиса у Сарајеву, сви шефови цивилних, војних и верских области у Рогатици, те бројна илмија из Сарајева и других места. У 11 сати отворио је свечаност г Галиб еф Хафизовић, шериатски судија и предсјеђник одбора за рестаурацију ове џамије врло лепим говором. Након довршеног говора предао је кључ од џамије г Курту са молбом да џамију отвори.
Госп. Курт је са неколико топлих речи похвалио Рогатичане и њихову пожртвованост, проучио дову на арапском језику, отворио џамију и позвао присутне да уђу. У левој Тетими биле су столице за госте немуслимане.
Кад се џамија аапунила, почео је с уцењем Курана господин Хафиз Џемалудин Хаџи Јахић, хатиб Цареве џамије у Сарајеву, а наставио Хаџи Хафиз еф Кењевић и учио све док се није зачуо езан са мунаре, а онда је клањана џума. На најсвецанији начин проуСио је хутбу и клањао џуму господин Хаџијахић. Иза довршеног намаза одржао је мудерис Гази Хусревбегове медресе, наш најбољи ваиз господин Хаџи Мехмед еф Ханџић ваз о улози џамије у исламској заједници. У истом је духу била и хутба. При крају ваза предложио је господин Ханђжић, да се као спомен на ову лепу свечаност оснује у Рогатици "Трезвеност" што је још истог дана и учињено. Довом иза ваза довршеуа је у главном ова свечаност. За време свечаности пуцале су прангије, а учење у џамији и ваз преношени су мегафоном. Програм за ову свечаност изведен је најпрецизније, а за време свечаности као и цео тај дан владао је најузорнији ред. Био сам више пута учесником разних приредаба, али оваког реда и једнодушности нијесам доживио ни у нас ни на страни , као што не видјех још никад оваке гостољубивости, пријазности и сусретљивости грађана према гостима иу свем овоме може нам послужити мала Рогатица као узор. Свака им част! На рестаурацији ове џамије радило се од маја ог до задњих ђана прошлог месеца. У то име основан је нарочити одбор, коме је на челу био кадија госп. Хафизовић, а чланови најугледнији гр & ђани Рогатице.
Премда одбор није нашао баш никакве подршке на најмјеродавуијем месту, ипак је срећно привео крају ово дело, само пожртвовношћу грађана и добровољним прилозима. Прави зачетник ове обнове и душа читаве акције био је дугогодишњи хатиб Цареве џамије и муалим у Рогатици Хафиз Али ефендија Загорица, кога уграби смрт пре два месеца и тако му не би суђено дочекати овај свечани дан, да види своје дело приведено крају. Рахметуллахи алејхи. Тарих изнад врата ове обновљене џамије саставио је Мехмед еф Ханџић и гласи: а то значи у преводу: "За време светског рата изгорела је ова ђжамије, коју је саграђио Шуђжауђђин пре три стутине и педесет година од прилике, па су је поправили становници овога града тражећи Божије задовољство године 1352. по Хиџри. " Овом згодом проговорице коју о Рогатици и њеној прошлости од најстаријих времена до данас. ИИ.

Рогатица је једино веће место на цести Сарајево Вишеград, удаљена је 75 км. од Сарајева.

Идући из Сарајева у Рогатицу цестом, прелази се преко Романије и висоравни Гласинац. Крај, којим иде пруга СарајевоМесићи, спада међу прве природне красоте наше домовине.
Само место лежи у питомој котлини, а пријатне кућице провирују кроз гранато дрвеће. Долазећи цестом из Сарајева, најпре се пролази кроз бивши војјнички логор, у којем су сада смештени уреди и приватни станови, а онда си тек у лијепој чаршијји. Рогатица је опасана брдима.
На запађу се диже Љун, с југа је Вијенац с Хридом и Матино брдо, одакле је најлепши поглед на ово место, с југоистока Шаран, а са севера Ковањско брдо. У Рогатицу се долази кроз дефилеј (тјеснаце). Овом плодном и воћем родном котлином протиче ријечица Ракитница, што истиче из малог језера испод градине у истоименом селу и ту прима приток Берег, а код постаје Месићи саљева се у Прачу. Испод Матина брда извире поток Топлик и као десни приток утиче у Ракитницу у самом месту. Вода је овог потока тако јака, да на извору покреће велики млин. Брда око Рогатице нијесу особите висине, а само место лежи 550 м над морем.
Према апсолутној висини клима је доста блага. Људским насељима у Рогатици и њеној околини налази се трага од прехисторијског доба. По околним брдима виде се трагови старијим утврдама, на које нас потсјећају називи "Град", "Градац" и "Градина".

Гласинац је једно од најзнаменитијих налазишта из гвозденог доба на свету. На територији Рогатице нађено је. 1894, глиненог посуђа из прехисторијског доба. Неколико слојева више нађени су предмети од бронзе из римског доба, а изнад свега овог било је циганско гробље. На месту Рогатице било је римско насеље.


Др Отто Блау, бивши пруски конзул у Сарајеву и врло познат учењак, бавио се по упути славног Момсен сакупљањем римских натписа у овим земљама и на свом путу у научне сврхе боравио је 26. августа 1866. у Рогатици, ас њим беше у друштву Е. Прицот де Сте Марие, секретар фрауцуског конзулата у Сарајеву, такође човек од науке 1 . Блау се први осврууо на римске споменике овог места. Том згодом наишли су на један надгробни споменик са натписом неког декуриона колоније Рисиниум, а стајао је уз врата (Турстеин) куће неког Абди ефендије и како су га без знања власника куће хтие из земље извадити и натпис преписати, навалио је, како Блау Пизе, Абди еф на њих с виком и оружјем, а они се оканиш тог посла. Ово је био разлог да се Блау неповољно изразио о Рогатичанима.
Камења с латинским натписима има по џамијама (Хусеинбегова), православној цркви и на каменом мосту крај Мусале. Око Рогатице има много стечака или мермера. То су надгробни споменици од камена из КСИИИ., КСИВ. и КСВ. века, што иб одличнији чланови богумилских породица поставише на гробове својих покојника. Неки су стечци тако велики да их запазишежстрани путници, који су овим крајем путовали.
Тако на пример спомиује стећке овог краја Словенац Бенедикт Курипешић у своме путопису, написаном немачким језиком и штампаном још 1531. Нешто пре аи за окупације ХерцегБосне Почеше се учени људи бавити проучавањем богумилских гробаља, али прави рад на овом подручју наше прошлости започео је 1899. др ћиро Трухелка и то баш у овом крају у Лађевине или Влађевини, којих 5 км. југозападно од Рогатице). Одавле су 1914. пренешена у двориште земаљског музеја она два ђивна стећке. што свои големоћом задивљаваху пролазнике пуних пет стољеда 3 ). Под већим стећке од ова два почивали су земни остаци војводе Влатка Владевића, а под мањим војводе Миотоша и његова сина Стјепка како нам то кажу на овим стечцима уклесани натписи, босанчицом у икавском говору. Влатко Влађевид беше врло уважена личностЧу Босни крајем КСИВ. и првих година КСВ. века, а Дубровчани су га штимали и част му одавали као великим војводама. Миотош с Лушци, пише Трухелка, могао би бити идентичан с Миотошом Оурићем, који је био у служби Рађосава Павловића и ујегових синова као дијак, те га употребљаваху и као поклисара, док В. Скарић пишући о Борчу каже: в Врло је вероватно, а могу рећи и сигурно, да је овај Миотош Цурић био унук онога Миотоша, који је сахрањен на Влађевинама ").

Сигурно је да су војвода Миотош и дијак Миотош Цурид, који је био на животу још 14. јул 1454., две особе. И 2 обелиска из доба исламизације Босне у двцришту нашег музеја у Сарајеву такође су из овог краја. Један је стајао као нишан над гробом Радивоја Опрашида у селу Опрашиди, а други над гробом Махмута Бранковида у селу Бранковиди 6 ). Овај Махмут без сваке је сумње потомак кнезоваРадивоја и Вука Бранковида, који су наведени као свједоее у листинама из 1454., којом потврђују неке повластице Дубровчанжма синови војводе Радосава: војвода Никола и кнез Петар, господари овог краја ..
Село Бранковићи постојбина је ових Бранковића. читав предио између горњег тока реке Босне и Дрине беше у власти великог војводе босанског Павла Радиновида (погинуо у Сутјесци 23. августа 1415.) и према томе и данашња Рогатица са својом околином. Павле Радиновид и његови потомци сеђаху у свом "славном граду" Борчу и одјаву владаху својом зем љом. И овај "славни град" није био далеко од Рогатице

К. Јиричек држао је 3а је Борач био код Власенице, која се за турске управе звала Бирчу 7 ). У ово је први с правом посумујао Петар Матковид, професор загребачког свеучилишта, јос пред пола стољеда (1881). Он је још тада написао: "Борач град стајаше вероватно близу Рогатице * можђа данашњесело Борач у опдини Рогатица спољна" 8 ). И Адјама Карсзниевицз бавио се овим пииањем, па је средовечни Борач идентификовао са борцима на горњој Неретви 9 ). Сви каснији писци, не обзируди се на ову двојицу, поводили су се за Јиречек и идентификовали Борач с Бирчу односно Власеницом.
Тек пре 11 год на успјело је Влади Скариду да с непобитним до казима оправда сумњу професора Матковида и ођреди место средовјечном Борчу. Према овом стајао је "славни град "Борач на узвисини изнад данашње жељез" ничке постаје Месиди, а уз леву обалу Праче, где му се и данас остаци виде, а ово се место у народу зове Град 10 ). Поред Борча беше у власти овог модног династа и његових наследника рудник олово и трг Прача, крај којег је Павле подигао град, по њему прозван Павловац.

Павле Радиновић оставио је иза себе два сина Петра и Радосава, који се по оцу зваху Павловићи. Како је г 1420. Петар погинуо, владао је очевину Радосав. У листинама називаше се војвода, односно велики "вој вода русага босанског. У њиховој је власти био и крај око Требиња и пола Конавала. Радосав је живео са својим суседима врло рђаво. Ратовао је са Србима, онда са Хранидима, господарима хумске земље иДубровникомж 1 ), а ово је довело до интервенције Турака, што је уродило рђавим послЋедицама по куду Павловид.

Радосав је умро у непознатом месту после 10. травња 1441. али прије 29. рујјна 1442., јер се у листини под овим датумом спомиње као покојник. У његовој је служби стајао и разне дипломатске службе вршио до 1437. гост Радин, каснији поглавица хумских богумила. Радосав је оставио иза себе жену Теодору и три сина, од којих је најстарији био војвода Иванис, а млађи кнезови Петар и Никола. По смрти Иванишевој биојеПетар војвода, а Никола кнез. Ова потоња двојица спомињу се задњи пут као господари овога краја 15. српња 1454. у већ споменутој листини, а ово је и задњи спомен грађа Борча. Након трагичне смрти Павла Радиновића (1415). постадоше његови потомеи због неслоге босанске властеле султанови вазалх Када се војвода Петар, старији син Павлов, изневерио Турцима, погуби га турски војвођа Исхакбег 30. свибња 1420. Равних 17 година прије пада Босне запосио је турски војвођа т. зв. Западних страна Ходидјед и Врхбосну (Сарајево), а овај турски енклаве са осталим поседом * преко Дриуе спајала је широка пруга такозване "земље Павловића", што ју Турци подложише **).

Павлови унуци Петар и Никола погинуше 1463. бранећи своју домовину од Турака , ас њима изумре и род куће Павловића. Добар део њихове земље припао је султану као хаси хумајум 1 *) - царска земља. ИИИ. Да ли је још за господства Павловића постојало на територији Рогатиое какво веће насеље, не зна се, као ни то , када је овде положен лемељ исламској просвјети. Први пут се ово место помиње у берату султана Бајезида ИИ. од 7. шевала 896. (13. августа 1491). Ту се наводе поред иних јемаца за један конзорцијум "од миста Олова кнез Радич Прибинић "и" од Рогатице кнез Радин Вукашиновић ").

Из тога следи, да је Рогатица тада имала свога кнеза. Османлије прозваше Рогатицу Гелебипазар, што значи "господин трг". Овако су је могли назвати ради сразмерно велике чаршије, какве није било у ономе крају. Старији Рогатичани зборе, да је ово име добила Рогатица по бројној стоци (џелеп) што се овамо догонио на пазар, и да се ово име према томе има изговарати Џелепипазар, па да се тако некад и изговарало. Ово је само пуко нагадање, јер се у турским изворима КСВИ века и касније пише увјек Целебипазар, а никад Џелепипазар. И турски географ прве поле КСВИИ. стољеча Хаџи Калфа назива Рогатицу Целебипазар.

За турске управе лијепо је процвало ово место. У том времену саграђено је поред бројних приватних зграда седам џамија, два камена моста преко Ракитуице, једна бања, текија, једна медреса, више мектеба и два пространа хана. У ово су ае доба удомили разни обрти. Ко је саградио прву ђжамију у Рогатици и када се то десило не зна се Можда је била најстарија т. зв. текијска џамија, на чијем је месту нешто пре окупације подигнута Сехисламија. Уз њу је сигурно стајала текија, по којој је и име добила. Од данашњих седам џамија најстарија је Оручагина и једина је са дрвеном мунаром, а саградио ју је неки Оручага у првој поли КСВИ века, како се то види из Хусеинбега закладнице. Како су обе споспоменуте џамије (Текијска и Оручагина) на левој обали Ракитнице, то је по свој прилици на овој обали реке заметак данашњој Рогатици. Прострауу џамију и ђо ње мектеб направио је Хусеинбег Арнаутовић 1 Ч нешто пре 1558. како то читамо у његовој закладници, написаној 5. реџеба 965. (23 април 1558.) 18 ).

Исти је добротвор направио и један мектеб крај своје куде у селу Врхбарју 17 ). За издржавање ових задужбина оставио је у Рогатици леп непокретни иметак и 76.430 сребрених акчи у готовом. Један део некретнина је купио и увакуфио, а неке је у ту сврху саградио. Тако је саградио бању недалеко џамије, велики хан и пред њим 10 дућана, Табхану, три млина на Ракитници, два бостана, једно градилиште и комад земље уз млинове. Данас нема ни бање ни хана, али његов ваууф има 21 објекат у Рогатици и по имовини стоји на првом месту. Готовина је такође пропала, премда је племенити вакиф био одредио, да се позајмљује само грађанима овог места уз добре јамце. Из закладнице сазнајемо, да је Хусеинбегову оцу било име Уијас, а мајци Хафз, и да је обоје умрло пре 1558. Жена Хусеинбегова звала се Хатиџа.
И њени родитељи Синанбег и Фатима беху такође мртви к: ад је писана ова закладница, према којој је и она оставила у добротворне сврхе 15.016 сребрених акчи. И њена сестра Мухр ханума записала је 3.000 сребрених акчи. Њихов је брат био Оручага. Хусеинбег је имао Кдерке Аишу (умрла пре 1558);
Традиција зна, да се Хусеинбег након овог увакуфљења повукао на своје имање у Врхбарју и тамо умро. Његова је џамија данас трошна и не поправи ли се 6им пре, бојати се је, да се не сруши. У срцу чаршије саградио је џамију Шуџауддин, која се обицно зове царсијска џамија.

Цини се, да је овај добротвор био савременик Хусеинбегов, а традиција каже да му је био зет. Његова је џамија саграђена прије којих 350 година, 1914. је изгорјела и ето сада обновљена. И њен је вакуф доста велик.
Царева џамија саграђена је 979. (1571.), како то читамо на табли изнад врата, трошком султана Селима ИИ. До обнове Шуџауддин џамије беше ово најлепша рогатичка џамија. Још су у овоме малом мјесту двије ђжамије: Сердарија и Серхадија. Не зна се Кађа су настале, ни ко су им хаирс> ахибије. Судећи по имену прву је саградио неки сердар, а друга је могла добити ово име, што стоји на крају Черхат) ове вароши.

Серхадија се зове и Мафтина џамија, јер ју је 1290. (1873.) обновио рогатички муфтија Хаџи Ахмед еф Шкалић. Можда га је на ово дело подстакао Шејхул Ислам Рефик еф обновом Текијске џамије 1287. (1871.) која се сада зове Шехисламија. Рефик еф послао је овећу своту уоваца Падилла паши Шерифовић и замолио га да обнови ову џамију и уз њу сагради имарет и медресу, па како је кратко иза тоца проселио на други свет, Фадил паша је уз џамију саградио један мектеб и при томе је остало

. Да је Рефик еф којом срећом ову ствар поверио човеку, који је зазирао од вакуфђког новца и имовине, Рогатица би имала једну хуманитарну и једну просветну установу више. * Уз Шуџауддинову џамију била је медреса за коју се не зна када је постала ни ко ју је основао. У њој је свршио почетне науке велик број синова овог места и околине, а многи су пошли и на више науке у Сарајево и Стамбол и након завршених наука служили у својој домовини и ван ње као муалими, хатиби, мудериси, кадије и муфтије, а да није било овде овог расадника исламске просвјете, сигурно би многи остао њих неписмен. Интерес за науку код Рогатичана се није мењао до дана данашњег. Имена многих учених људи овога краја вед су заборављена. У једној од рогатичких џамија био је првих година КСВИИ. века имам неки Хусеин. Његов син Салих био је 1729. кадија у Новској Бекији и 1. реб. Л 1142. (24 септембар 1729.)

Довршио је препис овееег дела Пири еф, муфтије у Солуну, које садржава његове фетве. Овај се рукопис чува у библиотеци Бегове џамије у Сарајеву под бр. 187 18 ). Средином шабана 1280. (Јануар 1864.) Изасла је у штампарији Хаџи Мухарем ефендије Бошњака у Цариграду књига »Февахидул минха фи каваиди сиха" (226 страна у 630 примерака), што ју је делом превео, а делом сам написао Рогатичанин Мехмед Ружди еф Хафизовић.

У овој је књизи говор о чувању здравља и медицини, те према своме садржају спада међу најређа дјела, што их дадоше наши пређи источној књижевности. По суду Хаџи Мехмед ефендије Ханџића ово је дело ниписано управо савршеним турским језиком за оно доба. Мехмед Ружди ефендија рођен је 1808 . у Рогатици, био је неко време муфтија у родном месту, а онда кадија у Мостару, Бихаћу и Бањој Луци, гдје га затече и смрт, 28. џум. ИИ. 1282. (17 нов 1865.) Сахрањен је крај мунаре Ферхадије џамије. Иза њега су остали два сина Ејуб и Хусејн Нури. Понос Рогатице је Шејхул Ислам Мехмед Бефик еф Док је ХерцегБосна дала Турској држави безброј људи, који су заузимали у јавном животу разна места подам од великог везира до најзадњег службеника, ово је једини наш земљак, који је био Шејхул Ислам и уједно последњи Бошњак на високом положају у Турској, па ћемо овом згодом рећи коју ио његову животу. Мехмед Бефих еф рођен је 1814 19 ).

Отац му се звао Али еф Хаџиабдић. П6 звању је био кадија, а беше ванредно разборит и прилично имућан човек. Док је Рефик еф био нејак, постаде му отац кадија у Травнику и пресели се онамо с породицом. У Травнику је Рефик еф свршио почетне науке пред својим оцем, а наставио у Сарајеву у Гази Хусревбеговој медреси пред Кудук Мехмед еф Мулидем. Најпре је становао код ујака Мустафа еф глођу, а касније се настанио у медреси. Како је био врло даровит, сврнуо је на се пажњу сарајевске улеме, а нароцито оновременогкадије Хусеин Нури еф Хођжазаде родом из Спарте. Овај понуди Рефик еф место писара у мехкеми, које од одмах прими, али и даље настави науке. Крајем лета 1833. премештен је кадија у Стамбол, ас њим пође и наш Рефик еф и онђје настави науке, ожени се јединицом кадије Хусеин еф те кад овај би премештен у Дамаск 1837. пође и он с њим.
У Дамаску настави науке и ступи у ред накшибендија. Слиједеде године умре му пунац, а он се с породицом поврати у Стамбол и ту доврши науке. Каријеру је заподео као писар фетвахане (Шејхул Ислам капија) 1840. У овој служби остаде само годину дана, а онда би именован кадијом на Ејубу у Стамболу, а 1844. премештен је у истом својству у Варну. Г. 1845. повраден је опет у фетвахану за концептуалног чиновника.

Одсредине 1845. до августа 1866. био је фетваемин.На овај високи положај довела га је способност, а како је за ово место био млад, то се овом именовању много приговарало, али сви су приговори били узалуд. На ове је приговоре одговорио и Рефик еф омашним дјелом о изворима фетава, у оно доба јединим делом ове врсте у исламској литератури (Стамбол 1266. (1850.) државна штампарија). Као фетваемин одликован је овим почасним титулама: Мула од Смирне, Брусе, Едрене, Меке и Медине, Стамбола и напокон кадиаскер од Анатолије (1858). Г. 1865. постављен је као фетваемин председником комисије за избор шериатских судаеа. Г. 1866. обавиоје Хаџ. 10. августа исте године именовао га је султан Абдул Азиз Шејхул Исламом 20 ) и на овом положају остао је годину, 9 месеци и 9 дана. отступила је 30 април 1868., а 20. травња 1871. пресели се у вечност 21 ).

По султанову налогу сахрањен је у гробљу крај Фатихове џамије. При затварању Рефик Ефендина гроба рекао је познати турски књижевник и државник Ахмед Џевдет паша: "Овде закопа Рунић шериатског права. у Рефик ефендију ресиле су све врлине, које могу ресити човека.

Никад није заборавио, да је син поносне Босне; своје је земљаке увек помагао у сваком добром настојању, сусретао их као браду и децу ис ојима вазда говорио материриским језиком. Рахметли Хађжи Хасан еф Спахо често је приповедао, да је за време својих наука посетио Шејхул Ислама са једним својим земљаком, а он их дочекао као отац децу, коју дуго није видио, а они се опет код њега осећају као код родитеља. Две кдери беху му сав пород и обе је удао за два земљака, два Рогатичанина. смрдим шејхул ислам брата Х. Мустафаефендије (1897), изумрла је мушка лоза ове породице.

На животу су још три Х. Мустафа ефендин кдери. До високих положаја послије окупације дошла су два сина Рогатице: Хаџи Незир еф Шкалид и Хаџи Нури еф Хафизовић. Оба беху врховни шериатски судије. У новије време оставило је неколико Рогатичана понешто од своје имовине у верске и просветне сврхе Авом завичају и тако ударило темељ својим вакуфима. Споменућемо само Дервишбега Шетида, Х. Ахмед еф и Х. Незир еф Скалиц, Ибрахим Алајхега Танковића, Х. Адема Ваизовић, Муратбега Бранковида, Абдуллах еф Хафизовида и Арифе хануму Јамаковид. Рогатица беше обртни центар онога краја. У њој се удомило више обрта, што их Турци донесоже у наше крајеве. Цини се, да је вед половином КСВИ стољеда била овде лијепа чаршија иу њој два поведа хана. У овој чаршији уз трговце било је у већем броју табака, чизмеџија, терзија, по који дурчија, а онда и других занатлија, каквих има и по ђругим местима. Биде да су табаци били најбројнији.

Њихове су радионице или табхане биле уз Ракитницу и Топлик. Како је овај крај погодан за сточарство, тако је и овај занат могао овде лепо процвасти.
Највише се у задње доба израђивала мешина. Табаци су овде имали свој еснаф. Неки табак Алија увакуфио је леп комад земље за поправку моста крај мусале. Кад се ово увакуфљење десило, не зна се, јер се закладница није очувала.
Први спомен табацима налазимо у вед споменутој Хусеинбеговој закладници. Из фог извора сазнајемо и за остале обрте. последниим је табхана престала радити 1914. ћилими, што се овде од давнине ткају, нијесуособите лепоте, али су познати као ваоредно дурашни.

Ткање ћилима кућни је обрт. Све до окупације били су становници Рогатице скоро сами муслимани. Према извјештају бискупа Маравица било је 1665. у Рогатици око 600 муслимауских кућа и 10 џамија. У оба броја има нетачности, али не као у Блау. блау пише 1866., да Рогатица броји 290 муслиманских и 3 православне куде, те 2 џамије. Ови су бројеви посве нетачни, јер је тада било 6 ђжамије, а према попису од 1879., дакле само 13 година касније, биле су овде 444 куће са 1831 становником и то 1693 муслимана, 131 православни, 1 каколик и 6 јевреја.

Тридесет година касније скоро. се подвостручио и број куда и број становника. Према попису од 1910. било је овде 760 куда и 3378 становника (мусл. 2335, правосл . 851, ркт. 136, еванг. 02:54 јевреја). Ови су бројеви нешто пали према попису од 1921. Ретка су места где су становници тако побожни, гостољубиви и предусретљиви као што је Рогатица. Нема странца, који је овамо дошао, а да се о томе није уверио. Једини је Др Блау, који се због већ поменутог разлога о њима неповољно изразио, као и они наши и страни писци, који су се служили његовим дјелом, а овог места нису никада ни видели.

Ову су о бједу са себе скинули Рогатичани 1894. приликом посете учесника антрополошког конгреса у Сарајеву и познавалаца Блау дела. Ови учени људи понесоше одавле најљепше успомене о гостољубивости и пријазности РогаХчана. По бројним средовечним споменицима вид> се, ђа је у овоме крају живило бројно племство, а након 1463. живе овде многе беговске породиее као потомци босанске властеле. Најугледније беговске породице у овоме крају беху Танковић, Бранковићи Бабићи, Пашићи, Ајановић, Буквице, Шетићи и Шахинпа.шићи, Породица Шахинпашид прозвала се по Хасан Шахин паши, који је био 1639. и 1640. бЧсански везир. Његов оџак на Гласинцу истиче Евлија челебија. Из породице Бабића био је Мустафа паша Бабић, који беше до доласка Омер паше Латаса у Босну уз Фадил пашу сврха и разврха политичком животу ове земље. Од КСВИИ. века Рогатица је самосталан кадилук, а до тада је сп дала под јурисдикцију вишеградског кадије. Г. 1111. (1699.) био је кадија у Рогатици неки Хусамуддин, 1139. (1726/7) Абдуллах. Рогатица је била седиште муфтије овога краја Ондје живи породица Муфтић, чији је прадјед био у овоме месту муфтија првих година прошлог века. Како је у овом крају био леп број заима и тимарника, у Рогатици је имао босански алајбег свога заступника, коии је био посредник између Ленски господе и власти.

Рогатица је имала свога ајана. Г. 1196. (1782.) био је Ајаи Алибег. Како се види из молбе Дервиш Мустафабега Џенетића, муселима сарајевског на босански диван, плаћала је Рогатица муселиму 2 гроша месечно. Џенетића моли диван, да изда налог рогатичком кадији, да наплати од ајана Алибега 42 гроша за 21 месец и да му се тај новац уручи. У управном погледу припадао је оваи кадииук неко време и Зворничком санџаку. За време окупације Босненље било бојева око самог места. Окупационе су чете ушле у Рогатицу без отпора 22 септембар 1878. након што су уз велике гу битке поразиле усташе дан прије код Сенковић и Бан дина Оџака.

Тих дана налазио се Хаџи Лојо на граници рогатичког котара у селу Живојевић. На 2. октобру пао је издајом у руке Аустријанаца и донесен у Рогатицу 22 ) , где је остао 3 дана. На 3. споменутога месеца знала је цела бивша монархија за овај догађај и овом се згодом спомињала Рогатица више но игда пре и касније. Након окупације почела је Рогатица лепо напредовати.

И даље је цвао домаћи занат, а промет и трговина расли су с дана на дан. Трговина се придигла тиме, што је у Рогатици логоровао знатан број војске. Године 1890. отворена је фабрика ликера с етиважа шљива, али се није могла одржати. Знатан је извоз сточних производа, а од стоке на гласу су коњи и говеда. Војска је 1879. поправила цесту СарајевоРогатицаВисеградУвац (148 км.је и Рогатица Горажде (26 км.) Ова је потоњу бивша земаљска управа извела преко Гнила (1880.1883.).

С Гнила је диван поглед на романтичну околину и није пуно претјерао један странац ускликнувши: "Што Алпе?" Промету преко Рогатице зађан је тежак ударац г 1906. отворењем источне пруге. Од 1878. овамо подигнуто је више приватних и јавних модерних зграда. Српско православна црква подигнута је 1886. доприносима православног елемента онога краја. Војска је изградила цео низ зграда за своје потребе; 1901. подигнута је 1 1/2 сатнијска касарна иу ту сврху потрошено преко 130.000. К. од 4. октобра 1880. постоји у Рогатици основна школа, а данашња школска зграда сазидана је 1906 .

Модерни водовод направљен је 1905. и 1906. трошком војске и општине. У ову сврху је ухваћено Хладно врело и подигнут резервоар. Са 9 чесама снабдевен је град добром водом за пиде. Дужина цеви износи близу 4 км. Након светског рата отворена је у Рогатици боиница (1919.) и грађанска школа (1926.). Оба ова завода требала је Рогатица већ одавна. Нека ови редци буду као успомена на ону лепу свечаност на дан 29.091933.

Дао Бог, па се у пожртвованост Рогатичана угледала и друга места!

Severni vetar nosi kišu, a potajni jezik lice srdito.
22-02-2013 09:35 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #58
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
U ime svih dobronamjernih koji dolaze na ovu stranicu i u moje lično ime, najljepše se zahvaljujem na ovom članku. U cjelini sam ga prenio na stranicu http://www.rogaticani.com
22-02-2013 11:20 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
 Zahvalio se Helsman
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #59
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: fkmladost.jpg]

Ova slika je "novijeg" datuma a prikazuje poznate i priznate sportske radnike FK Mladosti iz Rogatice koji su srcem bili uz svoj klub i svojim nesebičnim zalaganjem uveliko pomogli da klub funkcioniše.
Slika će, bar mislim, obradovati i dvojicu Rogatičana, Daću i Grizlu pa ako ih ko vidi neka im prenese da je postavljena na ovom portalu
22-02-2013 12:36 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
PITAR-ISTOK Nije na vezi
Stalni
****

Poruka: 174
Pridružen: Dec 2011
Ugled: 7
Zahvalio se: 3
16 zahvalnica u 13 poruka
Poruka: #60
RE: GALERIJA - ROGATICA KROZ HISTORIJU
[Slika: kioskoslobo.jpg]

Zna li neko gdje se nalazio ovaj kiosk?
(Zadnja izmena: 26-02-2013 10:50 AM od PITAR-ISTOK.)
26-02-2013 10:49 AM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
visegrad24
opstinarogatica
MyCity
Odgovori 


Srodne Teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: Zadnja Poruka
  JAGODIĆEV MANEVAR KROZ PROPISE dedamraz 8 1,153 12-06-2016 12:05 PM
Zadnja Poruka: led zeppelin
  RAZGLEDNICA KROZ ROGATICU Helsman 0 965 18-05-2011 06:34 PM
Zadnja Poruka: Helsman

Skoči na Forum:


Kontakt | Web Sajt | Povratak na Vrh | Povratak na Sadržaj | Mobile Version | RSS