Obavjestavamo posjetioce foruma da je dostupna verzija foruma i za mobilne uredjaje tako da od sad mozete koristiti prenosive uredjaje za pregled i ucesce u diskusiji.. Dobro dosli!!
opstinarogatica
visegrad24
GENERALNI SPONZOR:
TIHOMIR KLISURA

(PERTH AUSTRALIA)

Dobrodosli na Forum Gornjeg Podrinja! Da bi ste mogli videti sve delove Foruma, prijavite se ili se registrujte   Mozete znatno ustedeti vreme registracije ako koristite sistem za prijavu pomocu Vaseg Facebook naloga. Pritiskom na dugme sistem ce Vam automatski registrovati novi nalog na forumu sa Vasim podacima sa Facebook-a.
Google Translation Bar
Odgovori 
 
Ocena Teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Ljubavne priče
Autor Poruka
svemirski jahač Nije na vezi
Moderator
*****

Poruka: 602
Pridružen: May 2011
Ugled: 11
Zahvalio se: 2
22 zahvalnica u 18 poruka
Poruka: #1
Ljubavne priče
Srce od kamena

Gledala sam te kako odlaziš, a da nisam ni jednu suzu pustila. Srce, tvrdo poput kamena nije pokleklo, nije me izdalo. Sve sam svoje rane zaključala i ostala smirena u najtežem trenutku.

Kada si nestao iza ugla, veselo sam mahnula konobaru i naručila još jednu čašu belog vina. Ne, ispravila sam samu sebe, donesite mi odmah celu flašu!

Zapalila sam cigaretu uživajući u ukusu vina pomešanog sa dimom cigareta. Po prvi put nakon pet dugih godina, pušila sam bez griže savesti. Mrzeo si kad zapalim, uglavnom sam se suzdržavala u tvom prisustvu i čak ih nekoliko puta bezuspešno ostavljala. Nisi mogao ni da me poljubiš kad bi na mojim usnama osetio miris cigara ili alkohola.

Ti, večiti trezvenjak po opredeljenju, prezirao si sve ljudske poroke i slabosti. Zdrav život, sport i umerenost, bio je tvoj životni moto.

A, ja, potpuno drugačija, zavolela sam te uprkos našim razikama. Znala sam da dočekam jutro u kafani sa dobrim društvom i još boljim vinom, da se popnem i na sto ako treba i veselo iz sveg glasa zapevam uz tamburaše. Nedeljom bih spavala do podne i čisto iz nekog inata, ostavljala prljavo suđe preko noći.

Večito sam kasnila na sastanke i smejala se tvojoj nervozi dok bi me čekao. Imala sam gomilu prijatelja koji bi me zvali čak i u pola noći i dok si jastukom prekrivao glavu negodujući, iz slušalice su dopirali pijani glasovi, buka i muzika.

Svojim temperamentom bila sam tvoja suprotnost. Znam da planem u sekundi, pričam brzo i glasno, mogu da zaplačem i za najmanju sitnicu, ali i da se od srca smejem posle nekoliko trenutaka, dok ti svaku svoju rečenicu odmeravaš dva puta i nikada ne pokazuješ osećanja javno.

Svi su se pitali šta smo to pronašli jedno u drugom i da li su nas upravo te razlike spojile, jer nije bilo ničeg što nam je zajedničko.

Ali ja znam kako sam se zaljubila u tebe, u te tvoje iskrene oči i odmeren stav, pamtim dan kada sam se zaklela da moraš biti moj i trenutak kada si me prvi put poljubio. Mislila sam da su naše razlike prolazna stvar i da će vremenom nestati. Nekako sam verovala da te dovoljno volim da bih se promenila, a da si ti potpuno lud za mnom da mi ponekad progledaš kroz prste.

Niko nije verovao da ćemo potrajati pet dugih godina, a eto i to se dogodilo. Sve do večeras, ja sam verovala da ćemo trajati do kraja života. Nadala sam se da ćeš me zaprositi, maštala o venčanju i deci, krojila budućnost sa tobom u svojim mislima. Ti si izgleda, mislio drugačije…

- See more at: http://www.mirisjasmina.com/ljubavne-pri...QnoJo.dpuf

Pozvao si me na piće i polako, na tvoj odmereni način rekao mi da me ostavljaš jer ne vidiš budućnost za nas. Ti se nikada nećeš promeniti, rekao si mi, i zato je bolje za nas oboje da se sada rastanemo dok ne bude kasno.

Po prvi put, maca mi je pojela jezik. Samo sam tiho klimnula glavom dok je srce tuko u meni. Ne, nisam molila, nisam plakala, ostala sam potpuno hladna, skrivajući emocije, kao da sam taj poslednji put želela da ti dokažem da grešiš, jer, eto, i ja umem da se ponašam lepo i odmereno.

U trenutku mi se čak učinilo da si ostao razočaran mojom rekacijom i da si se zato tako brzo pokupio i otišao iz kafića.

Nastavila sam da ispijam svoje vino merkajući tipa za šankom koji je otvoreno buljio u moj dekolte. Kada se uverio da mu uzvraćam poglede, odvažno je prišao za moj sto.

Nakon nekoliko razmenjenih rečenica, već smo razmenjivali pijane poljupce. Uostalom, nismo ni imali o čemu toliko da razgovaramo, nismo se poznavali, a meni je bio potreban neko da zaboravim na sav jad koji sam gurnula duboko u sebe. Želela sam neke druge usne i neke nove ruke oko sebe, da donesu zaborav i izbrišu bol.

A onda sam te ugledala preko njegovog ramena. Stajao si kao skamenjen buljeći u nas. Ne znam šta si tu radio, zašto si se vratio i zašto si izgledao kao gromom pogođen, kad si me nekoliko minuta pre toga šutnuo poput stare kante. Da li si se možda predomislio ili si želeo još malo da me mučiš?

Nikada neću saznati šta bi se dogodilo da me nisi zatekao u tuđem zagrljaju samo pola sata nakon raskida. Možda je ovako bolje, uveravala samu sebe, bez imalo nade da će se među nama nešto promeniti.

Sačekala sam da dođeš sebi od iznenađenja i napustiš lokal, a onda sam neznancu sa kojim sam se do tad ljubila, na njegovo razočarenje, poželela laku noć.

Nogu pred nogu, lagano sam koračala kroz tamnu noć, dovoljno mračnu da sakrije suze koje su mi, ipak, nekako pobegle.

Najznačajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori, i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda...
(Zadnja izmena: 30-03-2014 11:39 PM od svemirski jahač.)
30-03-2014 11:38 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
opstinarogatica
Obavjestavamo posjetioce foruma da je dostupna verzija foruma i za mobilne uredjaje tako da od sad mozete koristiti prenosive uredjaje za pregled i ucesce u diskusiji.. Dobro dosli!!
SMD Network
svemirski jahač Nije na vezi
Moderator
*****

Poruka: 602
Pridružen: May 2011
Ugled: 11
Zahvalio se: 2
22 zahvalnica u 18 poruka
Poruka: #2
RE: Ljubavne priče
Devojka sa tugom u očima

Nikada nisam preterano mario za tuđa osećanja. Bilo mi je svejedno da li se ljudi oko mene smeju ili plaču, sve dok nisam ugledao nju. Tuga u njenim očima pretila je da me ubije. - See more at: http://www.mirisjasmina.com/ljubavne-pri...1GiLu.dpuf

Gledao sam je kako plače, dok se pijani mamlaz nadnosio nad njenim licem. Govorio je glasno, ali od muzike koja je treštala na splavu nisam mogao da čujem šta. Po njegovoj gestikulaciji, po ručerdama kojima je mlatarao oko njene glave, često lupajući o sto, shvatao sam da je ljut.

Ona je gledala u njega najtužnijim pogledom na svetu. Imala je plave oči i plavu kosu i, rekao bih, svega nešto više od dvadeset godina, dok je mamlaz bio zasigurno duplo stariji od nje. Kao i ja.

Dok sam sam za stolom ispijao treći espreso i kiselu vodu nisam mogao da odvojim pogled od susednog stola za kojim su sedeli. Povremeno bi mi prišao neko od dosadnih poznanika, ali sve sam ih odreda oterao svojim mračnim raspoloženjem. A bio sam nervozan zbog nežne plavuše detinjeg lica i njenog momka koji viče. Nisam ih ranije viđao tu, a znao sam sve koji posećuju moj lokal. Sve te sponzoruše i njihove sponzore poznavao sam kao zlu paru. Ali ova mala bila je nešto novo u tom svetu, kao da je zalutala. Nisam bio siguran da je s njim zbog para, ali drugi razlog nisam mogao da pronađem posmatrajući ih.

Govorio sam sebi da me se ne tiče ni ona, ni njen tužni pogled i suze na tom nežnom licu. Sama je kriva, dovoljno je odrasla da može da bira sa kim će da se viđa.

Mislio sam, možda je mamlaz u pravu, možda ga je prevarila, ponizila. Mene se to,, uostalom, ne tiče. Nisam ih čak ni poznavao. Ali nešto u njenim očima nije mi davalo mira. Toliko tuge nisam nikada video.

U jednom trenutku on je ustao i povukao je za ruku. Podigla je pogled i po prvi put te večeri video sam u njenim očima još jedno osećanje koje me je nateralo da poskočim. Strah. Devojka ga je gledala uplašeno kao da nije znala šta je još čeka te večeri.

Pozvao sam jednog momka iz obezbeđenja i pokazao mu da pođe sa mnom. Ne znam o čemu sam u tim trenucima razmišljao, ali nisam mogao da podnesem pomisao da bi nju neko mogao da povredi. Ta pomisao dovodila me je do ludila. Bila je tako krhka, da mi se činilo da bi se slomila od jednog udarca.

Pratili smo ih do parkinga. Mamlaz je ćutao vukući je za ruku, sve dok nisu stigli do automobila. A onda je ugurao u auto, a da se ničim nije pobunila. Mišin auto bio je parkiran blizu i obojica smo krenuli ka njemu. Ništa me nije pitao. Vozio je za njima bez reči.

Kada su se parkirali, Miša je iskusno zaustavio automobil dovoljno daleko da nas ne vide. Sačekali smo da izađu iz auta. Pošto je otvorio prozor, tada sam prvi put čuo njegove reči.

Vikao je na devojku kao da je pomahnitao, ne obazirajući se na tišinu noći. Mogao sam jasno da čujem zašto je ljut. Želela je da ga ostavi, a on to nije mogao da prihvati. Jedino mi nije bilo jasno zašto ona uporno ćuti. Zar nije imala snage da se brani? Zašto ga se toliko plašila?

Kada je prvi šamar poleteo ka njenom licu i Miša i ja smo kao munje izleteli iz automobila i potrčali ka njima. Stigao je još jednom da je udari pre nego što je Miša skočio na njega i oborio ga na zemlju. Ja sam podigao uplakanu devojku, tiho joj šapnuo da će sve biti u redu i da se odmakne, a onda smo zajedno navalili na mamlaza koji se usudio da je udari.

Ne bih da pričam o tome šta je sa njim bilo. Jasno je da je dobio šta je zaslužio. Živ je, to je jedino važno, jer bio sam toliko besan, da je moglo svašta da mu se dogodi. Da nisam u nekom trenutku začuo njen plač, ne znam kako bih se zaustavio.

Ostavili smo pretučenog mamlaza na parkingu a devojku poveli sa nama do prve taksi stanice. Pitao sam je da li ima novac za taksi i da li ima gde da ode. Klimnula je glavom. Spustio sam joj svoj broj telefona u ruku, ako joj ikada ponovo priđe.

Kada je taksi otišao, Miša i ja ušli smo u auto, a ja sam mu dobacio da vozi u najbližu kafanu da se napijemo. Prvi put, od kada ga poznajem, video sam ga da se osmehnuo.

Nisam očekivao da ću je ikada više videti. Bila je jedina zbog koje sam se ikada pobio. Ustvari, nikada se nisam tukao. To je umesto mene obavljalo obezbeđenje na splavu, a lično nikada nisam ulazio u konflikte koji se ne mogu rešiti verbalno. Kada je trebalo izbaciti pijane goste ili nasrtljivce, tu su bili Miša i drugari. Ja sam ipak bio protiv pesnica i oružja. Miša mi je te noći priznao da nije verovao da sam sposoban za tako nešto. Priznajem, i sebe sam iznenadio. Nešto se u meni prelomilo, pogodivši me u najskriveniji deo moje duše. Nisam mogao da zaboravim njene tužne, plave oči.

Sutradan sam rešio da prodam splav. Nije to za mene, shvatio sam nakon što sam cele noći razmišljao o njoj. Novac mi nije bio problem, pa sam Miši ponudio da ga preuzme i isplati me na rate. Pristao je nakon što me je nekoliko puta pitao da li sam dobro. Splav je dobro radio, znali smo to obojica, ali ja sam takođe znao da ne želim takav život za sebe.

Dve nedelje kasnije Miša me je pozvao da potpišemo papire i popijemo piće na njegov račun. Iako nisam želeo da se vraćam, morao sam da ga ispoštujem. Shvatio sam da smo, nekako za svo to vreme postali prijatelji.

Splav je bio pun istih lica i ništa se nije promenilo. Konobarica je donela piće, kada sam iza njenih leđa ugledao iste one uplašene oči kako me gledaju.

Stajala je na vratima kao da se pita da li treba da uđe. Bila je sama i gledala je pravo u mene. Učinilo mi se čak da je drhtala. Ustao sam i pošao ka njoj. Nije se pomerila ni za milimetar dok joj nisam prišao. Nisam želeo da je uplašim. Pružio sam joj ruku. Prihvatila ju je ne skidajući pogled sa mojih očiju, kao da me proučava, kao da vaga da li mi može verovati. Poveo sam je do stola gde sam sedeo sa Mišom. Nije se iznenadio kad je ugledao. Klimnuo je glavom u znak pozdrava, izvinio se i otišao.

Nekoliko minuta oboje smo ćutali gledajući se. Čekao sam da ona prva progovori. Želeo sam da znam zašto je tu. Da li je došla da se zahvali ili ni ona ne može da zaboravi onu noć. Jer ja nisam mogao da je izbacim iz glave. Noćima sam se budio iz košmara u kojima se pijani tip naginje nad nju i onda je udara a ona pada. Video sam njene tužne oči i suze na obrazima, usne koje podrhtavaju i crveni trag na licu. Pratila me je gde god sam krenuo, a to što sam se udaljio sa splava nije me spasilo njenog lika.

Sada je bila tu, sedela je pored mene i ćutala proučavajući svaku crtu na mom licu. A onda je napokon progovorila.

- Zovem se Jelena. Dugujem ti život, ali nisam zato ovde. Došla sam zato što ne mogu da izbrišem tvoj lik iz sećanja. Želim da te upoznam, iako se plašim da ponovo ne pogrešim, tvoje oči mi govore da si drugačiji.

Nisam znao šta bih joj rekao. Ne postoje reči kojima bih objasnio kako sam se tada osećao. Želeo sam da mi veruje, da zna da je nikada nikako ne bih povredio. Želeo sam da je učinim srećnom i da je zaštitim i volim do kraja života. Znao sam da su moje misli lude i da se nas dvoje ne poznajemo, ali srce mi je govorilo da je Jelena ona prava za mene.

Umesto reči spustio sam poljubac na njene usne. Samo trenutak nakon toga, uplašeno sam je pustio, pomislivši da ću je tako oterati, prestraviti. Nije otišla, nije se ni uplašila. Samo se blago nasmešila. Imala je najlepši osmeh na svetu. Poželeo sam da je zauvek gledam nasmejanu.

***

Jelena je postala moja žena godinu dana nakon toga. Uspeo sam da oteram tugu iz njenih očiju. Noć koja nas je spojila sada je daleko iza nas. Ipak, ja nikada nisam uspeo da je zaboravim. Košmari u kojima je pijani tip udara proredili su se ali ih i dalje redovno sanjam. Zato me je naterala da sve ovo napišem, kako bih možda uspeo jednog dana da zaboravim.

Najznačajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori, i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda...
04-05-2014 10:47 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
svemirski jahač Nije na vezi
Moderator
*****

Poruka: 602
Pridružen: May 2011
Ugled: 11
Zahvalio se: 2
22 zahvalnica u 18 poruka
Poruka: #3
RE: Ljubavne priče
Dan kada si rešila da je kraj

Gledaš svoju, sad već bivšu ljubav i pitaš se zašto si još tu? Reči izlaze, slušaš glas koji ne prepoznaješ kao svoj. Tražiš njegove tragove u sebi, pokušavaš da prepoznaš sve ono što si volela. - See more at: http://www.mirisjasmina.com/ljubavne-pri...7eFN0.dpuf

Bila je zima. Dan bez sunca, magla, sivilo i tišina karakteristična za kraj nedelje.

Samo vreme je bilo depresivno kao i osećanja u njoj. Neka praznina ispunila je svaki kutak njenog bića. Umorila se od očekivanja da će biti bolje. Šta u krajnjem slučaju može biti ishod priče koja nema budućnost?

- Kakvu budućnost ti uopšte očekuješ? Znam, želiš da zaljubljenost traje. Čak su ti i želje izbledele, mene ne možeš da prevariš.

Pitaš me kako prepoznati kraj u sebi.

- Da li je to trenutak kada više ne prepoznaješ čoveka pored sebe ili ga previše dobro poznaješ, ili je to razočarenje kada sitnica pokvari iluziju ljubavi?

- Da li prvo stomakom osetimo da nečega više nema?

- Stomak je najbitniji, mada će ti svi reći da je to srce. Srce zna da prevari, ali grč u stomaku nikada. Kada nestane slutnja, tada je kraj. Gledaš svoju, sad već bivšu ljubav i pitaš se zašto si još tu? Reči izlaze, slušaš glas koji ne prepoznaješ kao svoj. Tražiš njegove tragove u sebi, pokušavaš da prepoznaš sve ono što si volela. Vidiš sredovečnog muškarca u krizi srednjih godina. Vidiš čoveka koji nikada neće ispuniti tvoja očekivanja, čak iako su mala. Gladni emocija pokušavamo da stvorimo ljubav. Zaboravljamo da je to mimo naše volje i nadamo se da će se pojaviti ako se budemo jako trudili i dali sve od sebe.

- Misliš da sam se suviše trudila?

- Dala si sve od sebe, nemoj tražiti krivca, od toga ti neće biti bolje, jednostavno u tim traganjima prolazi život. Čini nam se da smo zaljubljeni. Čini nam se da volimo. Čini nam se da ne možemo bez onog drugog. Sitnice otkrivaju suštinu. Na hiljadu i jedan način pokažeš svoju ljubav i očekuješ odjek. Želiš da na svako tvoje volim te odjek bude i ja tebe. Želiš da te na tvoje želim te on strasno zagrli i vodi ljubav s tobom. Želiš da vidiš sjaj u njegovim očima, dodir koji celom svetu pokazuje da si njegova.

- Gde je sve to nestalo ili nikada nije ni postojalo?

- To sada više nije bitno. Pred tobom je stranac sa kojim si provela toliko vremena i nikada te zaista nije video. Prvi put primećuješ špicast nos povijen na dole, četvrtastu bradu i usne stisnute u tvrdu crtu i ne možeš da se otmeš utisku da si pogrešila, to je oduvek bilo tu, samo nisi videla. Vrhunac razočarenja je kada shvatiš da on zaista nema emocije koje tebi trebaju. Naravno, to si morala sama da shvatiš. Interesantna si mu, zanimljiva, lepa ali fali ono ludilo koje ide uz ljubav. Nedostaje da te nazove samo da ti čuje glas, da ti kupi čokoladu zato što je voliš, da ti prvi čestita Novu godinu, da oseti nijanse u tvome glasu, da koristi svaku situaciju da te dodirne, da smišlja izgovore da bi bio sa tobom.

- Šta onda ima?

- Ima toliko toga ali se tebi to ne sviđa.

- Da li smo sposobni da otkrijemo istinu?

- Ona je uvek jednostavna. Nikakvi dokazi ti više ne trebaju. Hvataš sebe da si na pogrešnom mestu. Najlakše je ustati i otići. Osećaš se kao glumica u pogrešnoj predstavi i jedva čekaš da se završi. Bilo je mnoštvo znakova koji su te upozoravali da to nije pravo, ali tebi je očajnički trebala ljubav. Prihvatala si mrvice pažnje, glupe izgovore ali duboko u sebi si uvek znala da to nije to.

Želiš da budeš svoja do kraja, pri tome mrziš krajeve i mučno ti je što moraš prolaziti kroz to. Znaš sve korake koji slede. Naoružavaš se strpljenjem, a ono je toliko strano tvome biću. Gasiš telefon. Zatrpavaš se knjigama, kućnim poslovima. Još uvek se nadaš nekom čudu iako u čuda ne veruješ. Velika si, izdržaćeš.

- Zašto je toliko teško?

- Zato što je to ljubav. Ona je veličanstvena čak i kada je kraj. Nemoj biti tužna, to nije za tebe. Možda si samo sujetna?

- Misliš da me sujeta boli? Misliš da sam razmažena i sebična što nisam dobila ono što sam dala? – Povredio te je svojom ravnodušnošću, gubitak je samo njegov, dobio je poklon koji nije ni otvorio. Zaslepljen sobom nije video tebe. Sreća je što sve kratko traje i ovo će brzo proći.

- Sada ćeš reći da sam opet prenaglila.

- Nema potrebe da ti pričam, nema zvukova koji mogu ispuniti tišinu razočarenja na tvome licu. Šta su reči, samo talog izgubljenih glasova. Ti si posebna a on je običan. Ti si sjajna a on nije površina koja može da reflektuje tvoj sjaj. Naravno, jedna izgubljena ljubav nije kraj.

- Boli.

- Znam.

Najznačajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori, i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda...
12-05-2014 06:33 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
milanstzigic Nije na vezi
Novi

Poruka: 2
Pridružen: Dec 2015
Ugled: 0
Zahvalio se: 0
0 zahvalnica u 0 poruka
Poruka: #4
RE: Ljubavne priče
Jedne noći dečko i devojka su se vozili kući posle filma. Dečko je osetio da nešto nije u redu po čudnoj tišini koja je vladala između njih. Devojka je zamolila dečka da stanu jer želi da pričaju. Rekla mu je da su se njena osećanja promenila i da je vreme da oboje krenu dalje.
Suza je krenula niz njegovo lice, polako je uvukao ruku u džep i dao joj presavijenu belešku.
U tom trenutku, pijani vozač se kretao istom tom ulicom. Skrenuo je odjednom ka njihovim kolima, ka vozačevom mestu. Začudo, devojka je preživela. Kasnije, setivši se beleške, otvorila ju je. Na njoj je pisalo: „Bez tvoje ljubavi, ja ne mogu živeti.“

Više na www.oljubavi.com
21-12-2015 11:17 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
opstinarogatica
U ime clanova Foruma Podrinje, zelimo Vam dobrodoslicu.
Usput, posetite Download sekciju i sekciju Izvorne Muzike. Za svaki predlog ili primedbu, posetite Predlozi-zalbe-pohvale.
visegrad24
Odgovori 


Srodne Teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: Zadnja Poruka
  Zene i muskarci u 3 price - poucno GZ 1 790 16-11-2011 12:00 AM
Zadnja Poruka: Rollback

Skoči na Forum:


Kontakt | Web Sajt | Povratak na Vrh | Povratak na Sadržaj | Mobile Version | RSS